Sokobanja
| 05 decembar 2009
Sokobanja se nalazi u jugoistocnoj Srbiji, izmedu planina Ozren i Rtanj, na obalama reke Moravice i na nadmorskoj visini od 400 m. Od Beograda je udaljena 240 km.Za lekovitost sokobanjskih termalnih izvora znalo se još u vreme starih Rimljana. Sokobanjsko javno kupatilo-hamam prvi put pominje turski putopisac Evlija Cecebija 1663. godine. Posle oslobodenja od Turaka knjaz Miloš nareduje da se obnovi hamam i podigne konak, a lekara Leopolda Erliha postavlja za prvog banjskog lekara. Pocetak organizovanog turizma u Sokobanji racuna se od 1837. godine, kada je iz kancelarije knjaza Miloša napisan uput (vaucer) za zastavnika Lazarevica za lecenje u banji.
Pocetkom 20. veka bogati trgovci i mehandžije u Sokobanji grade vile za svoj boravak, ali i smeštaj gostiju. Izmedu dva svetska rata gradi se prvi savremeni banjski hotel - "Evropa" (današnji konak "Park"), podižu se parkovi, ureduju izletišta, uvode vodovod i javna rasveta. Savremeni razvoj Sokobanje pocinje šezdesetih godina 20. veka, kada se pored hotelskih grade prateci privredni objekti i razvija saobracajna infrastruktura.Prirodni lekoviti faktori Sokobanje su termomineralni izvori (temperature od 28 do 45,5°C), koje se koriste za kupanje i inhalacije, kao i umereno-kontinentalna klima koju karakteriše povoljan atmosferski pritisak i umerene padavine, malo magle i vetrovitih dana, visoka koncentracija kiseonika, ozona i negativnih jona u vazduhu i odsustvo aerozagadenja.
Biblioteka u Sokobanji ima tradiciju dužu od 130 godina. Raspolaže sa preko 30 hiljada knjiga, a u svom sastavu ima medunarodni centar za turisticku i ekološku dokumentaciju. Zavicajni muzej raspolaže eksponatima iz oblasti arheologije, etnologije i istorije. Ispred muzeja je ureden amfitetar koji se u letnjoj sezoni koristi za pozorišne predstave i književne veceri.Sokobanja je tokom cele godine mesto gde se održavaju brojne sportske, kulturne i turisticke manifestacije, kao što su "Prva harmonika Srbije ", Medunarodni salon ekološke karikature, umetnicka kolonija "Sokograd", "Zlatne ruke Sokobanje", "Sveti Jovan Biljober", "Banjsko kulturno leto" Tradicionalni turnir u Basketu "Avgust u Avgustu" i druge manifestacije.
Tokom letnje sezone postoji mogucnost kupanja na uredenim kupalištima na reci Moravici, Bovanskom jezeru i veštackoj akumulaciji u klisuri Moravice, koje pruža uslove i za ribolov .Gosti Sokobanje imaju mogucnost za lov, s tim da se organizuju i specificne lovne ture, kao što su lov foto-aparatom i kamerom, lov sa branjem lekovitog bilja i lov sa boravkom i spavanjem u starim planinskim kucama.
U okolini Sokobanje se nalaze brojna izletista. Planina Rtanj je poznata po lekovitom bilju. Šumskim i asfaltnim stazama se može dodi do Oštre Cuke, najvišeg vrha Ozrena (1.117 m). Ozrenskim stazama dolazi se do manastira Jermencic, "Tatomirovog grada" i Ozrenske pecine, duge 580 m. U blizini je vodopad Ripaljka, visine 11 m, koga gradi reka Gradašnica. U ozrenskim livadama sakriven je izvor "Ðerdelez", poznat još u tursko doba.
Kalinovica je izletište sa bukovom šumom, izvorom hladne vode i restoranom koji radi u letnjoj sezoni. Nedaleko od izletišta Lepterija nalaze se ostaci utvrdenja "Soko-grad". "Vrmadžanski grad" se nalazi 2 km od Rtnja, u blizini istoimenog jezera, koje je pogodno za riblolov,Izvor reke Moravice se nalazi 15 km od Sokobanje, pravcem prema Knjaževcu i predstavlja jedinstven prirodni fenomon, jer reka nastaje od više izvora koji se ne mogu uociti.
Sesalacka pecina se nalazi nedaleko od sela Sesalca, bogata je pecinskim nakitom i uredjena je za posetioce.Bovansko jezero je veštačka akumulacija nastala za potrebe vodosnabdevanja grada Aleksinca. Dužina jezera je 8 km a maksimalna širina je oko 500 metara. Jezero ima povoljan turističko–geografski i saobraćajni položaj, jer se nalazi neposredno pored regionalnog puta Aleksinac–Knjaževac–Sokobanja. Ono predstavlja
veliki turistički potencijal Sokobanje. Pored kupanja i sportskog ribolova, na jezeru se mogu razvijati i neke vrste nautičkih sportova, kao što je jedrenje jer preko jezerske površine stalno struji lagani vetar sa okolnih planina. Tokom leta plaže na jezeru dnevno poseti i po nekoliko hiljada kupača. Jezero je izazov za veliki broj domaćih i stranih ribolovaca koji dolaze ovde kako bi okušali ribolovačku sreću . Ne mali broj, je doživeo na Bovanskom jezeru pravi ribolovački podvig, uhvativši kapitalce: šarana, smuđa, soma, štuku.
